Страдање српског народа у протеклим ратовима не смије бити заборављено, већ се о њему мора говорити и учити на адекватан начин - један је од закључака са семинара "Изградња личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси" у Андрићграду, који је 28. маја 2021. године за двадесет професора српског језика и историје, некадашњих полазника Међународне школе за изучавање Холокауста Јад Вашем, у Јерусалиму, организовао Републички педагошки завод.

Директор Републичког педагошког завода др Предраг Дамјановић са учесницима семинара  у Андрићграду

„Овај семинар је само једна у низу активности којима се ради на побољшању методологије изучавања културе сјећања. Ми већ годинама имамо одличну сарадњу са Институтом Јад Вашем  у Јерусалиму  и наши професори имају јединствену прилику да тамо бораве и искуства која стекну, пренесу и у наш школски систем. У јуну имамо у плану одржавање вебинара за тридесетак наставника од којих ће њих двадесет  крајем године боравити у Јерусалиму, а у септембру очекујемо да предавачи из Јад Вашема посјете Српску и одрже семинар за све наставнике који су протеклих годинама тамо боравили“,  истакао је др Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода Републике Српске.

Након предавања и размјене искустава, учесници су посјетили Андрићев институт, а у Спомен-комплексу  у Старом Броду уприличен им је историјски час.

 Учесници семинара у Старом Броду на Дрини

 „Страдање српског народа у Републици Српској дио је школског плана и програма, а србисти историчари имају можда и најтежи задатак да то сачувају од заборава и на прави начин пренесу генерацијама које долазе. Због тога и треба да усавршавају методе којима ће допринијети његовању  културе памћења и сјећања. Није случајно што је овај семинар уприличен дан уочи обиљежавања 79. годишњице једног од највећих страдања српског народа на овим просторима, у Старом Броду, јер смо полазницима омогућили и да обиђу ово стратиште о коме је истина дуго сакривана“,  казала је  савјетница за српски језик у Републичком педагошком заводу мр Силва Добраш.

Савјетник за српски језик у Републичком педагошком заводу Раде Лаловић сматра да се култура сјећања најлакше његује ако се са њеним изучавањем  започне од првог разреда основне школе.

"На основу методологије коју су Јевреји развили везано за проучавање Холокауста, и коју смо имали прилику проучавати у Јад Вашему, ми градимо своју, српску методологију,  која његује културу сјећања и памћења страдања нашег народа. С тим треба почети још  од поласка у школу, али не причом о злочинима и страдањима, него о личном идентитету, о томе ко су били наши преци, а у старијим разредима говорити о томе ко је гдје од предака живио и страдао. На тај начин, његујући лични и породични идентитет, уграђујући свијест о породичном страдању, подижемо све то на један виши, на национални ниво", појаснио је Лаловић.

О значају ове теме говори и то да је међу предавачима на семинару био и др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Палама.

 „Овакви семинари су један од начина којима се може достићи једна врста колективне свијести и то не само о геноциду који је над Србима почињен у Другом свјетском рату, већ и о другим историјским догађајима који су довели до тога да великог страдања српског народа западно од Дрине.

Предсједница актива директора средњих школа регије Бирач Биљана Писић, и сама професор српског језика и књижевности, већ годинама активно учествује на семинарима везаним за ову тему.

„Оно што  смо видјели у Израелу, односно начин на који се они односе према жртвама Холокауста, треба да нам буде примјер  како и ми треба да се односимо према нашим жртвама. Веома је важно да се о овим темама брине струка како би то пренијела и на млађе генерације. На семинару смо имали одлична предавања која би могла служити као угледни часови из српског језика и историје и наш задатк је да то пренесемо и осталим колегама“, јасна је директорица СШЦ „Петар Кочић“ у Зворнику. 

Републички педагошки завод Републике Српске од 2015. године интензивно сарађује са Институтом за проучавање Холокауста Јад Вашем у Јерусалиму, гдје је до сада боравило преко стотину наставника српског језика и историје из Републике Српске.

Учесници семинара испред Института Иво Андрић