Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић, за портал Бањалучке приче истакао је да су школе у Републици Српској спремне за наставу у клупама, те да ђаке у основним школама од 1. септембра очекују новине у наставном плану и програму. У наставку интервјуа прочитајте о којим новинама је ријеч.

Бањалучке приче: Да ли ће ђаци од првог септембра сјести у школске клупе или ће наставу, као и претходне школске године, похађати комбиновано – мало онлајн, мало уживо у школи?

 

На сву срећу, чини ми се да се стање ипак стабилизује, без обзира на, у посљедње вријеме, повећан број  заражених. Свакако да ће пресудну одлуку о начину извођења наставе од наредне школске године донијети Републички Кризни штаб и Институт за јавно здравство Републике Српске, а што се тиче Републичког Педагошког завода свакако да је наша жеља да настава почиње у складу са календаром од првог септембра како је и прописано и да час траје 45 минута. Уколико се буде инсистирало на другачијој организацији наставе ми имамо довољно искуства из претходне године, било да наставу изводимо онлајн као што је било преко РТРС-а или путем интернет платформе, или комбинујемо, онлајн и у учионици.  Спремни смо и на такав сценарио, али ипак вјерујем и надам се да ћемо школску годину почети у пуном капацитету са часом од 45 минута и пуним одјељењем.

 

Да ли су основне и средње школе спремне за нову школску годину?

 

Ових дана имамо савјетовања са директорима и стручним сарадницима и наставницима у цијелој Републици Српској у свим регијама. По информацијама које добијамо од стране директора школа али и стручних служби, школе су апсолутно спремне за почетак наставе у пуном капацитету. Припремљене су и техничке школе. Активи директора основних и средњих школа завршавају састанке гдје ће се ријешити кадровска питања која још увијек нису ријешена. Углавном, сигуран сам и имам информацију да су  школе апсолутне спремне за почетак наредне школске године.

 

Многи сматрају да је квалитет онлајн наставе неупоредиво лошији, ако се упореди са квалитетом наставе и нивоом знања при редовном одласку у школу. Како бисте Ви оцијенили интернетску и комбиновани модел наставе?

 

Свакако да је онлајн настава неупоредиво лошија од наставе у учионици. Нема боље наставе од наставе у учионици - уживо и тај контакт између ученика и наставника, али и сам контакт међу ученицима, дружење и социјализација. То је много битније. Није школа само оно што се дешава у учионици,  школа је и прије наставе и послије наставе, као и одлазак и долазак. Свакако да је онлајн настава у претходном временском периоду била условно речено нужно зло које смо ми морали да примијенимо.  Нама је драго што је образовни систем Републике Српске одговорио на најбољи могући начин, прије свега на брзину реаговања извођења онлајн наставе и ми смо по свим сегментима извођења наставе у том временском периоду апсолутно били равноправни са државама које су међународно признате, као и са Србијом, Црном Гором и Хрватском. Можда у неким сегментима, ако ћемо се помало хвалити рећи ћу да смо можда и брже реаговали, због тога што је код нас образовни систем централизован гдје је у кризним ситуацијама централизовани образовни системи много брже реагују и ја се надам да је иза нас, све што је било. Уколико буде било потребе, ми ћемо изводити и такав начин наставе, али наша је жеља свакако пун капацитет часова од 45 минута и настава у учионици.

 

У којој мјери ће посљедице вируса утицати на будући наставни процес?

 

Апослутно ће утицати. Вирус је оставио посљедице на све поре друштва, не само на образовни систем. Ми ћемо у образовном систему настојати  да све те посљедице на неки начин анулирамо на најбољи могући начин када почне извођење наставе. Мада сам сигуран да су наставници дали велики допринос. Поред тога што је за њих то била непознаница и новина, а поготово испред камере држати час ученицима који те прате широм Републике Српске. Била је ту и велика улога родитеља да се школска година заврши на најбољи могучи начин и да ученици добију знања која су неопходна за наредно школовање. Све што је пропуштено, има времена да се надокнади и ми се држимо оне девизе – здравље је најпрече и на првом мјесту. Када је ученик здрав, када су наставници  здрави, онда ћемо пропуштено лако надокнадити. Због тога ћемо о свему томе водити рачуна и без икаквих трзавица да отклонимо све недостатке које су настале у  претходном периоду.

 

Да ли је планирана провјера ученичких постигнућа за вријеме пандемије ЦОВИД-19

 

Провјера је било и претходних година. Ми смо прописали упутства како и на који начин провјеравати било наставу у учионици или онлајн.  Било је и екстерних провјера постигнућа, али свакако водили смо рачуна о томе да  то буде прилагођено условима који су ученици имали и да буде прилагођено  условима у учионици и времену које је било тешко. Нама предстоји, када се све стабилизује, један условно речено посао који смо пропустили због пандемије, а то је прије свега спољашње вредновање рада школа. Већ 2018. године и 2019. завршили  смо спољашњу провјеру рада неких школа и свакако нам предстоји посао око прокламоване мале матуре у основном васпитању и образовању, за чије припреме смо уложили неколико година прије пандемије. Нисмо имали могућности да то завршимо у пандемији, али се надам да ће бити могућности у наредном периоду.

 

 

Од нове школске године почиње образовна реформа у основним школама, осавремењивања наставних планова и програма. Да ли је дошло до промјена предмета, укидања предмета, спајања, додавања нових? 

 

Без обзира на проблеме у пандемији, настојали смо да идемо даље у корак с Акционим планом који је усвојила Влада Републике Српске у децембру 2019. године. Након  много консултација, разговора и састанака са академском заједницом, са професорима и стручним тимовима, увели смо неке новине које ће бити од почетка септембра. Неке новине које смо предложили у Педагошком заводу, када кажем ми, мислим на стручне тимове који је формирао завод, је да смо у други разред основне школе увели нови предмет ,,дигитални свијет’’. Зашто дигитални свијет? Због тога што се наши ученици већ у најнижем узрасту сусрећу са дигиталним уређајима и наш циљ је, не да они уче, како ти дигитални уређаји функционишу него како их на најбољи начин користе због њихове безбједности и свјесни смо чињенице да ће бити потребно помоћи наставницима у извођењу тог предмета.  Стручни тим је припремио и приручник ,,дигитални свијет’’ који ће моћи кориситити и наставници који предају предмет и ученици који га похађају. На основу анализа које су урадили стручњаци, који су утврдили да ученици у најнижем узрасту имају здравствених проблема, са кичмом и неправилних сједењем, те мањком физичке активности јер пуно времена проводе испред рачунара, предмет физичко васпитање преименовали смо у физичко и здравствено васпитање. Свјесни чињенице да ће само физицко вјежбање  допринијети побољшању здравља ученика, повећали смо број часова у четвртом, петом и шестом  разреду са два на три часа, па ће ученици имати више часова физичког васпитања. Од наредне године промјена ће, између осталог, бити у шестом разреду, гдје ће број часова историје са једног бити повећан на два, јер је у питању предмет од националног значаја. Из шестог разреда предмет демократија, који је уведен у Републику Српску 2008. године за који смо утврдили да је тежак за тај узраст, пребацићемо у девети разред. Ђаци петог разреда на јесен ће имати интегрисани предмет природа и друштво. Што се тиче средњих школа и ту имамо неких новина које се уводе у посљедње двије године. Републички педагошки завод је још прошле године урадио стандарде за свих 106 занимања и нове наставне планове за прве разреде. Стручни тимови сад раде програме за друге разреде и тако ће постепено ићи из године у годину.

 

Промјене ће се десити и у гиманзијама. У којој је фази данас реформа и који је циљ реформског процеса предшколског, основног и средњег образовања?

 

Што се тиче гимназија, посљедње промјене су рађене прије десет година. С обзиром на њихов значај, поново смо ушли у реформе, јер држава која жели да има добру перспективу мора да мисли и на опште образовање. Директори гимназија су истакли да се о изборним предметима мора размишљати на другачији начин, као и о завршном испиту у четвртом разреду. До краја ове календарске године ћемо предложити нови план за гимназије с тим да имамо довољно времена да  радимо програм за први разред до сљедећег септембра. Од ове школске године која долази неће бити новина у гимназијама, оне се тек примјењују за 2022. и 2023. годину. Свједоци смо чињенице да се у цијелом друштву преко ноћи многе ствари мијењају и образовни систем мора  пратити те промјене, модернизовати се. Да нисмо 2012. године кренули са причом о информатизацији у основним школама, питање како бисмо одговорили 2019. и 2020. године на пандемију. Морамо се прилагођавати условима живота, генерацијама које долазе и свакако све промјене које се дешавају у окружењу и свијету, морамо пратити.

 

Толико пута смо у дјетињству чули ону ,,само ти учи која је значила отприлике то да нас учење сигурно води до дипломе. Данас није тако, послодавац не пита радника шта је и гдје дипломирао, него шта тачно зна радити. Да ли је пракса у школама потцијењена у односу на теорију? Имају ли ђаци стручних школа данас довољно праксе?

 

То је увијек постављено питање од стране пословне заједнице и због тога смо  пословну заједницу укључили у све реформске процесе средњих стручних техничких школа. На основу њиховог приједлога, ускладили смо закон о средњем образовању и васпитању гдје је прописано да ученици морају најмање 25 % практичне наставе изводити у предузећима. Школе су тренутно у фази потписивања уговора са предузећима. Када кажем најмање 25% онда то не искључује да може бити 30, 60 и 70% уколико постоје услови, а такође знамо да постоје локалне заједнице које нажалост немају довољно предузећа која ће примити ученике на праксу и због тога морамо паралелно имати  спремне радионице у школама, гдје би могли изводити праксу. На основу тога је Републички педагошки завод урадио програм обуке ментора у предузећима. То су они људи који раде у свом  предузећу, који ће бити ментори ученицима који долазе  на праксу. Они су прошли обуку на основу нашег програма који је организовала Привредна комора Републике Српске. Од септембра ће бити примјењив и стандард рада координатора праксе. То су професори у школама који су задужени за практичну наставу, било у радионицама, било у предузећима гдје су координатор у школи и ментор у предузећу у тијесној вези и сарадњи. Пратиће извођење праксе у предузећима и процјењивати  шта ученици треба да науче, односно да њихово знање и оцјене.

 

 

Шта бисте поручили основцима, средњошколцима, њиховим родитељима, али и свим просвјетним радницима у Републици Српској за крај овог разговора?

 

Имам поруку да чувају себе, своје здравље и здравље своје дјеце, а наставници своје ученике. Прије свега да се изборимо са овом пошасти која је задесила цијели свијет. Да сарађујемо заједно, уважавамо се , родитељи и ученици уважавају наставнике, а наставници такође њих. Институције Републике Српске даће све од себе да тако и буде. Све промјене које они мисле да треба да се десе у образовном систему Републике Српске, ми смо спремни да разговарамо о тим промјенама и уводимо начин како је то примјерено педагошкој пракси. Такође, желим све најбоље у наредној школској години, прије свега да почне на најбољи могући начин са пуним учионицама, које неће бити подијељене у групе и све оно што се препоручује од стране надлежних институција да се тога придржавамо. Школа ће бити мјесто радости и окупљања, али такође и мјесто знања.

 

Извор: Бањалучке приче