Наставни планови и програми су прилагођени за успјешно образовање ученика у 21. вијеку у Српској.

Преобимно градиво, те усмјереност на наставне садржаје умјесто на исходе учења, годинама су слабе тачке основног и средњег образовања у БиХ.

Многи стручњаци сматрају и да су наставни планови и програми по којима се ради у школама превазиђени, а тамо гдје су они и модернизовани требаће времена да те промјене заживе у пракси.

"Наставни планови и програми који се тренутно примјењују у БиХ не остављају простор за развој кључних компетенција, које су неопходне како би млади били успјешни у 21. вијеку. Ово су озбиљне препреке за реализацију квалитетног образовања. Постојећи наставни планови и програми нуде садржаје који омогућавају широко опште образовање. Међутим, један од кључних изазова у образовном систему је у томе што је образовање превише фокусирано на просту акумулацију чињеница. Другим ријечима, иако ученици могу научити и поновити чињенице, образовни систем их не учи како да анализирају и примјене стечено знање. То значи да знају како да пронађу потребне информације, да их критички вреднују, како да креативно рјешавају проблеме, да ефективно раде у тиму с другима и слично. Ово су компетенције без којих тешко да можемо да функционишемо у данашњем свијету. Наравно, ово не умањује значај садржаја који се учи, али захтјева промјену фокуса" објашњава шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Брус Бертон.

Неопходно је, додаје, да се постојећи наставни планови и програми промијене и унаприједе тако да буду засновани на исходима учења, што ће донијети конкретне системске промјене, укључујући унапређење ученичких постигнућа и повећање инклузивности и квалитета образовања.

Нека министарства су, каже, већ кренула ка томе.

Наставници у фокусу

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић каже да су планови и програми за основну школу у РС модернизовани прије неколико година управо тако да буду засновани на исходима учења, а исто је завршено и за гимназије. Међутим, и даље се, каже, мора инсистирати на томе да и наставници промијене начин рада.

"Тешко је промијенити навике код наставника. Они морају да схвате да се ти нови планови и програми не баве наставним садржајима и да су намијењени да растеретимо ученике од непотребних садржаја. У пракси видимо да већина њих прво себе оптерећује причом о садржајима, а онда оптерећују и ученике. И даље морамо радити на томе да наставници промијене своју перцепцију планова и програма, јер ништа не значи кад кажу да су урадили овај или онај дио градива ако нисте постигли очекивани исход учења и ако ученик није научио и дошао до знања које је неопходно за даље школовање и рад"каже Дамјановић.

На добром путу

По његовим ријечима, све то не значи да имамо образовање за 21. вијек, али значи да је оно на добром путу и да се хвата корак са земљама за које се показало да имају бољи образовни систем од нашег.

"То су прије свега скандинавске земље. Не живим у заблуди да ћемо ми то имати баш исто, јер су другачије околности и менталитети, али морамо да пратимо те стандарде" – каже Дамјановић.

Словенија добар примјер

"Усмјереност наставних планова и програма на онога који учи, а не на садржај, те планирање и организација наставе и учења с тим циљем, основа је успјешних образовних система у европским државама. Словенија је, рецимо, већ направила значајне помаке у овом правцу, што показују и резултати ученичких постигнућа на међународним истраживањима. Крајем 2019. биће објављени и резултати које су постигли ученици из БиХ на међународном тестирању ПИСА 2018" каже амбасадор Брус Бертон.