+387 (0)51 430 110 Милоша Обилића 39,
78000 Бања Лука, Република Српска

Обавјештење о Плану савјетовања у августу 2019. године

Више информација

ДАНАС И СУТРА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МАЛА МАТУРА

Више информација

РТРС и РПЗ припремају квиз

Више информација

Дамјановић у посјети Чешкoj

Више информација

Збирке задатака за провјеру ученичких постигнућа ученика петог разреда

Више информација

Мала матура у Републици Српској обавезна школске 2020/21. године

Више информација

Потребан јединствен буквар у свим земљама гдје живе Срби

Више информација

Школски календар

Школски календар

Детаљније

Списак уџбеника

Списак уџбеника

Детаљније

Пројекти, међународни пројекти и сарадња

Пројекти, међународни пројекти и сарадња

Детаљније

Обавјештења

Кочићеве ријечи огледало народног језика

Датум: 09.06.2016. године

Директор Републичког педагошког завода др Предраг Дамјановић на предавњу о Петру Кочићу

Бањалука - У невеликом приповједачком опусу Петра Кочића, гдје је знатно више даровитих скица неголи довршених цјелина, својом недовршеношћу, али и посебношћу умјетничке намјере издваја се цртица под насловом "Из староставне књиге Симеуна Ђака".

Овако је предавање насловљено "Кочићева књига староставна" започео проф. др Ранко Поповић говорећи поводом стотину година од смрти српског писца и народног трибуна Петра Кочића.

Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Градски одбор Бањалука циклусом предавања "Стогодишњи помен Петру Кочићу" обиљежиће вијек од смрти једног од најзначајнијих писаца српске књижевности. Прво предавање одржано је у четвртак увече у великој сали Академије наука и умјетности РС у Бањалуци, а осим Поповића говорио је и проф. др Душко Певуља.

Мистериозна књига о Симеуну Ђаку, коју је ауторова умјетничка уобразиља најавила читаоцу као штиво у коме је "списана и запечаћена судбина свију земаља и народа" и која ће добити одговарајуће мјесто тек у пародијском контексту приповијетке "Ракијо, мајко" открива нарочиту Кочићеву склоност према језику и тону пророчких оштровидих казивања, односно наших древних средњовјековних рукописа - примијетио је Поповић.

Посебно се осврнуо на језичко богатство које краси Кочићева књижевна дјела.

Кочић је писац склон сентенциозном типу исказа, а његова књижевна мудрост готово се без остатка ослања на народно паметовање и искуство - оцијенио је Поповић.

У опширном и надахнутом казивању обухватио је благо које је сакривено у приповијеткама писца са Змијања.

Њега су, уистину, стезали и видљиви и невидљиви окови; ове прве је раскидао дјелујући као народни трибун и слободар, о другима је понешто натукнуо преко својих књижевних ликова и у писмима ближњима, али оно што га је коначно помело и сломило није могао да искаже - истакао је Поповић.

Певуља је говорио о писцу и трибуну у предавању насловљеном "Петар Кочић или слободно мислити".

Ријетко је код неког српског писца живот толико испреплетен са дјелом као што је то код Кочића случај. Животна стварност је кључни залог у његовом књижевном дјелу - указао је Певуља.

Осврнуо се на најпознатије ликове рођене из пера писца који је био борац за правду.

Кочићеви најуспјелији јунаци, Давид Штрбац и Симеун Ђак, велики су заточеници слободе. И један и други освајају посебне просторе да би били слободни, а то за њих значи да би слободно говорили - сматра Певуља.

Подсјећање

Петар Кочић (1877-1916), пјесник, писац и политичар, рођен је у селу Стричићи на планини Мањачи. Основну школу је похађао у манастиру Гомјеница гдје му је отац био игуман. Написао је три збирке приповједака, од којих су и "С планине и испод планине" и "Јауци са Змијања" и двије политичко-социјалне сатире: "Јазавац пред судом" и "Суданија".



Архива обавјештења