+387 (0)51 430 110 Милоша Обилића 39,
78000 Бања Лука, Република Српска

Актив директора средњих школа регијa Семберија и Бирач

Више информација

Састанак радних група РПЗ-а и ЗУВиО

Више информација

ПРОСЛАВА ДАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2020. године

Више информација

Сарадња у обрaзовању Србије и Српске

Више информација

Календар такмичења за 2019/20. годину

Више информација

Почиње емитовање квиза "Научи се, човјече": До знања кроз игру

Више информација

Влада Републике Српске прихватила информацију о реорганизацији РПЗ-а

Више информација

Школски календар

Школски календар

Детаљније

Списак уџбеника

Списак уџбеника

Детаљније

Пројекти, међународни пројекти и сарадња

Пројекти, међународни пројекти и сарадња

Детаљније

Обавјештења

Сви се морају укључити у борбу за српски језик

Датум: 23.05.2018. године

Друштво

Аутор: Маја Башић 18.05.2018 Фејзбук

Фото: Дејан Божић/РАС Србија

Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода, поручује да цјелокупна јавност у Српској мора агресивније стати у одбрану српског језика и ћирилице. Наглашава да ћемо, ако то и даље буде борба неколико појединаца и институција, доспјети у проблем.

– Чињеница је да струка и јавност у РС нису довољно енергични у одбрани свог језика. Пустили смо да се за српски бори предсједник, ресорно министарство и Педагошки завод, иако је свима у РС интерес очување српског језика и нашег писма. Ако остали мисле да то није њихова обавеза, бићемо у проблему. Други, притом, фаворизују језике које Устав РС не познаје – истиче Дамјановић за Српскаинфо.

Тако су у основној школи у Козарцу расписали конкурс за наставника босанског језика?!

У Уставу РС пише “језик бошњачког народа”, тако да је овај конкурс расписан супротно Уставу. Тачније, ријеч је о ситуацији у којој директор једне школе у Српској игнорише Устав РС и Закон о основном васпитању и образовању РС, јер није добио сагласност Актива директора основних школа за расписивање конкурса. Игнорише и правилник о врсти стручне спреме, који не познаје појам босански језик.

Директор школе у Козарцу је, а да није трепнуо, рекао да се у овој школи босански језик изучава дуже од 15 година?!

Ма, може он рећи да се изучава и 1.000 година. Па, и причају да босански језик толико постоји…

Зашто Бошњаци инсистирају на босанском, а не бошњачком језику?

То је јасно као дан! Њихово инсистирање да језик носи назив по БиХ је негирање постојања српског и хрватског. Циљ је да у догледно вријеме неко каже да сви ми говоримо босанским језиком и да се Србима и Хрватима одузме право на њихов језик. А српски језик, касније српскохрватски, једини је аутентични и признати језик на овим просторима, што ће потврдити и сви признати међунариодни стручнајци за језике.

У појединим кантонима у ФБиХ одлучили су да у школске програме историје за осми разред основне школе уведу и садржаје који ће ђацима "помоћи да разумију чињенице о опсади Сарајева, као и о геноциду у Сребреници"…

И то је један од проблема. РС и кантони ФБиХ 2005. године су потписали договор са ОЕБС-ом да се у историји не изучавају садржаји грађанског рата у БиХ који би имали увредљиве садржаје по друге народе. Ми смо се држали поменутог споразума, вјерујући да ће и други.

А шта су у међувремену радили у Федерацији?

У ФБиХ исте године не само да су изучавали догађаје из деведесетих, него су у наставне планове и програме почели да убацују ствари које су уперене против Срба и које Српску вријеђају по свим основима. Трагедија је да то уче и српска дјеца из Федерације, којима није дозвољена национална група предмета.

И, хоћемо ли овај пут одговорити?

Од наредне школске године ученици деветог разреда основне школе, те трећег и четвртог разреда гимназије у РС почеће изучавати и догађаје из деведесетих година прошлог вијека. Тако ће се у новим уџбеницима историје наћи и чињенице како је дошло до распада бивше Југославије, како је почео рат у БиХ, како је и кад настала Српска, који су најзначајнији догађаји у њеном стварању.

Да ли је ово још један доказ да је беспредметно бити помирљив?

Надлежне институције из Српска пажљиво су анализирале ово питање и закључиле да је бесмислено истрајавати на споразумима и договорима које други не поштују. Наравно, нећемо никога вријеђати, али ћемо објаснити дјеци шта се дешавало за вријеме рата у БиХ.

Шта је досад урађено у погледу тога?

Републички педагошки завод је, у договору са Министарством просвјете и културе РС, већ формирао радну групу стручњака. Од ове године примјењујемо измјењени наставни план и програм за историју за девети разред основне школе, односно за трећи и четврти разред гимназије. Убацили смо садржаје о геноциду над српским народом по методологији холокауста, као у Израелу. Од наредне школске године изучаваћемо и догађаје из 90-их година прошлог вијека.

Да ли је 5 до 12 да дјецу почнемо да учимо и томе?

Јесте, јер је – ако их сад не информишемо – питање како ће бити информисане сљедеће генерације. Ово је, условно речено, посљедња генерација која је доживјела поменуте догађаје и која има сјећања на њих. Наравно, причамо о догађајима, јер да би нешто било историјска чињеница, треба да прође 50 година од догађаја.

Проблем је и што амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак сматра да у БиХ треба да буде само један образовни систем.

Ово није први пут да неко од међународних званичника потеже причу о томе. Међутим, Дејтонским мировним споразумом образовање је на нивоу Српске и кантона у ФБиХ. Такође, јединствено образовање не постоји ни у Нујемачкој, Великој Британији, Француској, па је бесмислено тако нешто тражити на овим просторима. А бесмислена је и прича да би се једним образовним системом ријешили проблеми БиХ.

Хоћемо ли, можда, на крају морати попустити?

Нема јединственог система. Српска ће се на све начине борити да остане овако како јесте.

У супротном, шта би то значило за Србе?

Ово је покушај да се релативизује и српски језик и историја српског народа и српска традиција. Свјесни смо чињенице, не вријеђајући никога, да само Срби на овим просторима имају и свој језик, и своју историју, и своју традицију.

Шта је са осталима?

Сви остали, посебно Бошњаци, знају да то немају, па се релативизацијом наше историје и језика покушава направити нешто јединствено и неодрживо. Такође, поставља се питање колико би се прављењем таквог система водило рачуна о улагању у наше школе.

Жучне реакције

Откуд оволики отпор према увођењу вјеронауке у средње школе у РС?

И сам сам изненађен. Иако је и даље ријеч само о иницијативи, са многих одсјека Филозофског факултета већ су жучно реаговали.

Зашто?

Не знам, јер не видим да је ико угрозио њих или студенте. Можда желе да форисирају социологију, психологију или неке друге науке, па да за себе обезбиједе више часова за предавање. Ако је тако, ријеч је о личном интересу. Тврде да је све урађено без анализе, па се намеће питање који парамерти, онда, показују да је ријеч о нечем негативном. Такође, у ФБиХ нико није реаговао кад је вјеронаука уведена у средње школе, па чак и у предшколско образовање.



Архива обавјештења